Kretanje ukupnog broja osnovnih mera i oblika socijalne i porodično pravne zaštite može se sagledati iz sledeće tabele:

Tabela 1.

U 2006.godini povećan je ukupan broj osnovnih oblika i mera porodično pravne i socijalne zaštite u odnosu na 2005.godinu za 5%. Gledano po oblicima zaštite, najveći rast zabeležen je kod hraniteljstva za decu (za 75%), zatim kod privremenog starateljstva (50%), stalnog starateljstva (18,2%) i materijalnog obezbeđenja (8,1%). Pad broja korisnika registrovan je kod smeštaja u ustanovu socijalne zaštite za 20,4% i dodatka za pomoć i negu drugog lica za 3,6%. Treba pomenuti i činjenicu da su u toku 2006.godine registrovana 2 deteta iz kategorija dece ometene u psihofizičkom razvoju kojima je pruženo osposobljavanje za rad, kao oblik socijalne zaštite, a takođe i 6 deteta koja su, usled promene zakonske regulative, registrovana kao korisnici uvećanog dodatka za pomoć i negu drugog lica. U toku godine je obavljeno jedno usvojenje, a radi se o detetu koje je naša državljanka rodila u Bugarskoj, dete je preuzeto i najpre smešteno u ustanovi, a iza toga dato budućim usvojiteljima na adaptacioni period. Hraniteljstvo za decu je u toku godine koristilo 7 maloletnika od kojih su 2 preuzeta iz ustanove socijalne zaštite. Stalno starateljstvo kao oblik zaštite u toku godine koristila su 26 lica, od kojih se u 8 slučajeva radi o starateljstvu nad maloletnim licima, u 12 slučajeva nad odraslim poslovno nesposobnim licima i u 6 slučajeva nad ostarelim licima. Kod maloletnih lica u 5 slučajeva se radi o neposrednom starateljstvu, a kod ostale dece su staraoci srodnici.

Kod odraslih lica je u 4 slučaja neposredno starateljstvo. U toku godine podneta su 4 zahteva za privremeno starateljstvo, a takođe je, po službenoj dužnosti, urađeno jedno neposredno starateljstvo. Od preostalih zahteva 2 su rešena pozitivno, 1 je odbijen, a 1 zahtev odbačen. Dužnosti staratelja razrešena su 3 lica i to u jednom slučaju stručni radnik koji je neposredno vršio dužnost staratelja nad detetom koje je usvojeno. U preostala 2 slučaja starateljstvo je obustavljeno usled punoletstva, a u drugom slučaju usled smrti korisnika. Za smeštaj u ustanovu socijalne zaštite podneta su 8 zahteva, od kojih je 5 rešeno pozitivno, a za 3 zahteva je izvršena obustava postupka usled odustanka podnosioca zahteva. Za 9 korisnika je izvršena obustava ovog oblika zaštite i to za 7 lica usled smrti, a za 2 usled promena oblika zaštite. Porodični smeštaj je u toku godine koristilo 6 maloletnih lica iz kategorije dece bez roditeljskog staranja i ona su smeštena u 5 hraniteljskih porodica. Dodatak za pomoć i negu drugog lica koristilo je 54 lica. U toku godine primeljeno je 7 novih zahteva od kojih je 1 usvojen, 4 su odbijena, a 2 zahteva su nerešena (čeka se na nalaz i mišljenje lekarske komisije pri PIO). Zbog čekanja na pregled ove komisije je takođe iz 2005. u 2006.godinu preneto 13 zahteva kao nerešeni zahtevi. Urađene su 5 obustave ove pomoći usled smrti korisnika (4) i 1 obustava usled prelaska na korišćenje ovog prava preko PIO. Usled promene zakonske regulative od 1.jula 2006.godine, 11 lica je ostvarilo pravo na telesno oštećenje, a takođe i 6 lica na uvećani dodatak za pomoć i negu drugog lica. Kod materijalnog obezbeđenja zabeležen je rast broja korisnika (za 8,1%). Ovaj vid zaštite je u toku godine koristilo između 44 i 67 porodica, a na kraju godine 67 porodica sa 174 članova domaćinstva. Do variranja u broju porodica došlo je usled promene odredaba Zakona o izmenama i dopunama Zakona o socijalnoj zaštiti i obezbeđivanju socijalne sigurnosti građana po kojima porodice sa radno sposobnim članovima ovo pravo mogu da koriste najviše 9 meseci u toku godine. Iz tog razloga je za 36 porodica prestalo ovo pravo, a po isteku 3 meseca su nastavile sa korišćenjem prava na MO. U toku godine podneto je 44 novih zahteva od kojih je 43 rešeno pozitivno, a 1 zahtev, koji je podnet krajem godine, prenet je kao nerešen u 2007.godinu. Izvršene su 2 obustave materijalnog obezbeđenja usled smrti korisnika. Korisnicima ovog prava su u toku godine izdata 3 uverenja o prihodima ostvarenim u zadnja tri meseca po osnovu korišćenja ovog prava, a radi regulisanja prava na dečji dodatak. Izdato je, takođe, 62 uverenja radi ostvarivanja prava na rodigteljski dodatak, kao 1 uverenje radi regulisanja troškova boravka deteta u vrtiću i 1 uverenje za regulisanje TV pretplate. Centar je, kao organ starateljstva, izdao i 5 uverenja za decu iz razvedenih brakova o tome kome od roditelja je dete povereno, a radi regulisanja prava na dečji dodatak. Problem kod ostvarivanja prava na materijalno obezbeđenje javlja se najčešće kod staračkih domaćinstava u selima usled posedovanja poljoprivrednog zemljišta koje ne mogu da obrađuju i nemaju nikakve prihode od njega. Isti je slučaj i sa licima koja se formalno nalaze u radnom odnosu a ne ostvaruju nikakve prihode, jer im se u prihod obračunava zagarantovana zarada koja je veća od nivoa socijalne sigurnosti.

Prava koja se finansiraju iz budžeta Opštine

Odlukom o dodatnim pravima u oblasti socijalne zaštite opština Dimitrovgrad je regulisala prava na jednokratnu novčanu pomoć i opremu korisnika prilikom smeštavanja u ustanovu ili drugu porodicu. Opština je u toku 2006.godine za prava korisnika izdvojila 1.832.083,60 dinara, od čega je 1.779.612,10 dinara dato za jednokratne novčane pomoći (urađeno je 451 rešenje) za ostale namene (porodični smeštaj dece, troškove sahrane građana bez srodnika koji nisu korisnici socijalne zaštite, adaptaciju stambenog prostora korisnika) utrošeno je 52.471,50 dinara. Jenokratne novčane pomoći date su za zadovoljavanje sledećih potreba: za kupovinu životnih namirnica (388 pomoći), za nabavku udžbenika (13), ogreva (16), lečenje (7), kupovinu odeće i obuće (13), prekid trudnoće (1), plaćanje računa za utrošenu električnu energiju (1), a preostale za kupovinu novogodišnjih paketića za socijalno ugroženu i decu na porodičnom smeštaju, izradu dokumentacije itd.

U toku godine (do 31.10.2006.godine) u okviru projekta „Za humanije življenje starih“ za 15 porodica ostarelih korisnika bez porodičnog staranja ili sa delimičnim porodičnim staranjem je obezbeđeno pružanje pomoći u kući kroz pružanje psiho-socijane podrške, pravne pomoći i usluga gerontodomaćice (održavanje lične i higijene stana). Za 1 lice je nabavljena oprema prilikom smeštavanja u hraniteljsku porodicu.

Tabela 2.

U toku 2006.godine opština Dimitrovgrad je izdvojila značajna sredstva za određene oblike socijalne zaštite čija realizacija nije išla preko Cdentra za socijalni rad. Ukupno je izdvojeno 4.799.787,00 dinara i to u sledeće svrhe: za ishranu učenika u osnovnom obrazovanju izdvojeno je 250.000,08 dinara za 62 deteta, za prevoz učenika 1.225.176,00 dinara (83 deteta), za stipendije 1.765.316,90 dinara (27 lica), opremu za novorođenčad 877.700,00 dinara (65 beba), pomoći izbeglim i raseljenim licima za kupovinu udžbenika 45.637,31 dinar (16 učenika), ogrev 28.900,00 dinara (2 lica), plaćanje računa za električnu energiju 21.332,37 dinara (1 lice). Takođe je, u zaključcima opštinskog veća, izdvojeno i 281.230,00 dinara na ime plaćanja troškova lečenja (za 12 lica), 207.900,00 dinara za nabavku ogreva ugroženim porodicama (40 porodica) 81.420,00 dinara kao pomoć u funkcionisanju Doma za stare i penzionere u Dimitrovgradu (kupljeno je 100 pidžama za korisnike) i 15.184,43 dinara za plaćanje računa za utrošenu električnu energiju onim korisnicima koji to sami nisu mogli da plate. Veliki je hendikep što u opštini ni u toku 2006.godine nije funkcionisala Narodna kuhinja čije bi usluge posebno bile od koristi ostarelim i invalidnim licima bez porodičnog staranja.

Tabela 3.

Centar za socijalni rad je u izveštajnoj godini ostvario izuzetnu saradnju sa organima lokalne samouprave. Realizacija planiranih zadataka odvijala se prema usvojenom Programu rada u ovoj oblasti, a finansijski deo programa u delu jednokratnih novčanih pomoći realizovan je sa 112,1% u odnosu na planirana sredstva. Saradnja sa lokalnom samoupravom je posebno došla do izražaja prilikom izdvajanja Centra iz međuopštinske organizacije. Tom prilikom su obezbeđene još dve prostorije za rad Centra, koje su adekvatno opremljene, nabavljen je nameštaj, računari i ostala neophodna oprema.